Intervju sa Zoranom Radmilovićem iz 1965.

Zoran Radmilović je, pored dara za glumu, imao bar još jedan talenat, a to je istančan smisao za humor. Davne 1965. godine dao je jedan više nego duhovit intervju, u kome kao svoju najveću pasiju ističe gledanje kroz tuđi prozor dok šeta ulicom, a kao svoj najveći kvalitet jasno izražene znake genijalnosti. U slobodno vreme najčešće je sređivao svoj život, mada, kako je rekao, ništa nije radio dovoljno često. U nastavku teksta pročitajte ceo intervju sa našom velikom glumačkom legendom Zoranom Radmilovićem.

Datum rođenja?
- Ne brinite, dovoljno sam odrastao i svestan onoga što ću reći.

Težina, visina, boja kose, boja očiju?
- Sve se to lepše vidi na slici – ko pažljivo pogleda.

Bračno stanje, deca?
- Želim ih.

Stepen obrazovanja?
- Naravno – visok, zar se ne primećuje?

Strani jezici?
- Samo recite!

Mesečni prihodi?
- Sasvim dovoljni.

Adresa (stan)?
- Zadovoljan sam adresom.

Auto (oznaka)?
- Zar vam ličim na čoveka koji ima te probleme? Ja sam bezbrižan.

Kada biste se ponovo rodili?
- Ne želim to. Zapravo, želim, ali posle smrti. Želim još jedan ceo život.

Sklonost, dar?
- Pa zaboga, to svi znaju.

Sport kojim se bavite?
- Ah, bio sam strahoviti sportista.

Kvaliteti?
- Jasno izraženi znaci genijalnosti.

Mane?
- Znaci (ovi gore) su toliko jaki da se neupućenom mogu učiniti kao mane.

Karakter?
- Očigledno, ne preozbiljan.

Šta vas čini srećnim?
- Da odgovaram na pitanja, eto, kao sad, recimo.

A šta nesrećnim?
- Kad ih postavljam sebi.

Neostvarena želja?
- Ne govorimo o njoj, više se ne može ostvariti.

Šta zamerate sebi umetniku i sebi čoveku?
- Zadovoljan sam sobom kao umetnik, zar to nije dovoljno?

Da li se nečega stidite?
- Stidim se svojih moralnih dugova.

Šta vas uzbuđuje?
- Ovaj put tihanog dostojanstva manastira. Ja sam u njega zaljubljen.

Čega se bojite?
- Mentaliteta onih koji razbijaju skulpture po parkovima.

Vaša deviza?
- Nalazi se u nekoj od ovih knjiga na mom stolu, ali ne bih želeo da vas zadržavam tražeći je.

Omiljena poslovica, uzrečica, aforizam?
- Gete je rekao otprilike ovo: – Čovek je utoliko predestiniran za stvaralaštvo, koliko demonskog u sebi nosi.

Vaše nade?
- Da se vratim u Sopoćane, Raškoj, na izvor.

Šta vas je do danas najviše razočaralo?
- Pad Troje. Šta vam je smešno?

Slobodno vreme?
- U to vreme obično sređujem svoj život.

Godišnji odmor?
- Uvek odem na pogrešno mesto.

Omiljeni nakit, ukras?
- Oreol, lovor ili tako nešto.

Omiljena garderoba?
- Pa, sad već dolaze hladniji dani, ja preporučujem nešto toplije, a za leto nešto hladnije. I tako uvek. Jel’ te prema vremenu, već.

Najbolji period vašeg života?
- Vreme kad igram predstavu.

Ustajete rano?
- Nemojte da se zavitlavate.

Ostajete li noću kasno?
- Leti su noći mnogo kraće.

Pasija?
- Da gledam kroz prozor u tuđe stanove kad hodam ulicom.

Vaše piće?
- Kakva su to sad pitanja?

Vaš savet?
- E, sad je bilo dosta.

Najdraži romansijer?
- Danilo Kiš.

Knjiga koju često čitate?
- Jedna knjiga koja se zove „Urnebesnik“.

Vaši pesnici?
- Momčilo Nastasijević, možda neki od vas, dragi čitaoci, niste čuli za njega, ali verujte mi na reč.

Vaša pesma (poezija)?
- Sa svetlim pupoljcima na usnama Rastka Petrovića.

Slikar?
- Miljenko Stančić, i još 977 drugih koje možda i više volim.

Slika?
- Uspenje Bogorodice u manastiru Sopoćani.

Kompozitor?
- Kir Stefan, ako nemate ništa protiv.

Muzičko delo?
- Ninja Sili.

Instrument?
- Špric za injekcije, uliva strahopoštovanje.

Virtuoz?
- Bubnjar iz Džez orkestra Radio Beograda, Lala Kovačev.

Pevači?
- Ilija Gligorijević, putovao sam sa njim, dobar neki čovek.

Pevačice?
- Milica Miladinović, takođe.

Ploča koju često slušate?
- Ništa ne radim često.

Vaši dramski autori?
- Pa mogao bi da bude, recimo, Miša Bulatović, uz moju pomoć, naravno.

Pozorišno delo?
- Ono koje ću tek igrati.

Film koji vas je oduševio?
- Jojo.

Najdraži glumac?
- Čuo sam da je onaj… pomozite mi, da – Slobodan Perović, dosta dobar.

Najbolji prijatelji su vam?
- Moj školski drug Mika Šćekić, pod uslovom da pazi na svoje ponašanje i da mi ukazuje malo više poštovanja.

Verujete li u ljubav na prvi pogled?
- Već sam dovoljno mator i racionalan – baš zato i želim da verujem.

Najbolje godine za brak?
- Između 19 i 20… Mislim, za prvi brak.
… A to – da!

A vaša bračna partnerka?
- Verovatno, biće.

Pored ove umetnosti bavite li se još kojom?
- Svih devet muza se neprestano ljubomorno tiskaju oko mene. Ja se trudim da sa svakom budem ljubazan, ali mi je, verujte, već pomalo dosadno.

Prema kojoj umetnosti ste ravnodušni?
- Prema umetnosti vođenja konverzacije.

Vaš ljubimac bez obzira na vrstu umetnosti?
- Moj ujak Miodrag Bata V. Petković – veterinar, najmaštovitiji izmišljant koga sam sreo (živi u Lipljanu)

- Pa vi me zaista zasuste pitanjima… čekajte da odahnem…. Sad, hajdemo dalje?

Vaši najveći uspesi?
- Položena matematika na velikoj maturi.

A neuspesi?
- Ne razumem pitanje…

Najdraža glumica?
- Natali Vud, al’ nije važno…

TV emisija koju nerado propuštate?
- Nemam tu mašinu, ali mi prijatelji obično prepričaju posle.

Vaša istorijska ličnost?
- Konstantin Filozof.