Vreme smrti – Dobrica Ćosić

Dobrica Ćosić, Citati — Autor:

Koliko je samo besmislenih ratova bilo u istoriji?

Shvataš li šta je to poći u rat? Ako se i vratim, neću biti isti onaj koji je otišao. Ne bojim se smrti, bojim se rata.

Ljudi, sami smo. Srbija je sama u ovom evropskom pokolju. Sama je, iako je sa saveznicima i na njihovom frontu.

A zamislite šta bi bilo od zemlje kad bi neka sila počela da premešta reke i planine i razmešta ih po svome.

Do sada nijedan naš nacionalni problem nismo rešili po sopstvenoj želji i težnji. Vodili smo borbe, a velike evropske sile su nam po svom nahođenju, prema svojim interesima, skrajali rashode. Dodeljivali nam nešto pobede i potvrđivali poraze.

Ratovi nas ravnaju: Jednaka nam je moć, jednako delo i nada, jednak nam je i vek.

U Srbiju je prvo ušla mašina za pravljenje sprava za ubijanje, pa tek onda mašina za rad.

Živeti sav život. Život, a ne duh, ideje nekakve, istine nekakve. Stvarni život, Bogdane. Baš ovaj sa ovom paklenom galamom i odvratnim mirisom mesa i vina. I sa onom neobičnom devojkom u žutoj marami. (Ivan)

Ni ja, Ivane, ne pristajem da se odričem. Ja hoću ceo, sav, prepunjen životom, da menjam ovaj svet. (Bogdan)

Ničemu život ne sme da bude cena.

Čoveku na vlasti i vama koji komandujete vojskom čini se da imate pravo  na  sve u ime otadžbine. U tim pravima istorija vas je obmanula.

Meni je rat gnusan. Radi pobede ne ratujem. Za slavu još manje. Za život radim. Za nekakav opstanak. Drugi, moćniji od mene odredili su da moj rad za život bude krvav i naporan kakav jeste. (Mišić)

Zaista, Bogdane, tako je: treba negde neko da te čeka i imaš budućnost. (Ivan)

Vidiš li, narode, što je general, a isti mi. Živojin Misic, a liči na sve srpske vojnike! Ako mu skineš sinjel i šapku, videćeš ga za plugom i sa motikom. Čovek, isti kao mi. (Tola)

Ne zaboravljajte: naša je vojska seljačka. Ona brani dom i decu. (Mišić)

dobrica cosic 150x150 Vreme smrti   Dobrica ĆosićIma mnogo ljudskih glava na ovoj zlogubnoj zemlji, koje vrede manje od vola i lepe voćke. (Seljak)

Mi smo narod slobode i pravde. To nam je duša i misao.

Imati u šaci živu ruku druga, što je veće, što je značajnije na ovom svetu. (Danilo)

A meni je zadovoljstvo, gospodine vodniče, da poštujem čoveka. Veliko zadovoljstvo. Ja ne znam šta je lepše od poštovanja čoveka. (Sava Marić)

Poštovanje se mučno stiče. Ono se ne nasleđuje, kao imanje. (Sava Marić)

Pa ovaj narod hoće da postoji, pobogu, ljudi. Po svome i na svome da postoji.

Mi smo seljačka vojska. Takva vojska je branilačka vojska. Ona ne ratuje za pobedu i slavu, nego za svoju kuću i decu. Njivu i tor. Za svoje ime i svoj grob.

Sloboda je kad me nije strah da volim i poštujem ono što po svojoj pameti i duši volim i poštujem. I da ne volim i ne poštujem ono što neću. (Sava Marić)

Jao, Srbijo. Sva će ti poštena deca izginuti, a kad nastupi mir, samo će lopovi zemljom da gaze. (Tola Dačić)

Dve vojske nišane jedna na drugu preko glava žena, dece i staraca.

Ako jedan narod nema velike knjige o sebi, to je dokaz da nema ni šta da pamti.

A čovek nema pameti da pojmi da su mu beznačajni protivnici najopasniji neprijatelji.

Ne stradamo mi od vetra i vode, zime i zemljotresa. Sada stradamo od sebe! (Radić)

Ovde u Valjevu, u nekom pomirenju, sa sve manjom međusobnom mržnjom, borave srpska i austrougarska vojska. Na jednoj vatri greju se pobednici i poraženi. Ujedinjuje ih zima, beda, isti strah. I slobodni i zarobljeni, nemoćni su pred vašima. Da li se to gase razlike, mržnje, ideje, svi uzroci rata?

Na ovom svetu je malo ljudi spremnih da čine dobro i da za dobrotu i ljubav uzvrate zahvalnošću.

Kaže se rat rasturi pobeđenu drzavu. Nikad rat ne rasturi vlast i ono što njoj služi. Rat rasturi kuću, postelju i trpezu.

Veliki će se i u ovome ratu sporazumeti jedino na štetu malih.

Grabeći nam najpre dobre, lepe i pametne, smrt životu daje veličinu.

Možda će se i nama Srbima čudo spasenja jednom dogoditi! (Putnik)

Balkan je kusur u podeli sveta. Kozom nekog balkanskog naroda uvek će se plaćati sitni računi među velikima. A srpskom kozom pre svih drugih.

Da li je iko na ovome svetu voleo baš onoga koga želi i treba da voli. Ono istinsko, da li se dogodi nekom?

Vi ste narod koji se nije ostvario u prostoru, vi postojite u vremenu. U duhu. (Ogist Bop)

Neprijatelj je osvojio srpsku teritoriju; ali nije osvojio naše biće. Mi sa sobom nosimo svoje knjige i svetinje, nosimo svoj duh. (Mišić)

……Jer bolest je u temelju ljudskog postanja. Raj iz koga smo prognani, to je, valjda, bilo zdravlje i nebol. Evina jabuka je otkinuta sa drveta Bolnosti. S te su voćke – saznanje i sloboda. Čovek je počeo da radi i gradi da bi zaštitio telo od boli….. Ali, Bolesni su tvoritelji i podstrekači skoro svih retkih i plemenitih vrlina…….

Facebook komentari

Pošalji komentar