Stiv Džobs o „slaganju kockica“

Kratke priče, Stiv Džobs — Autor:

Prva priča je o slaganju kockica.

Odustao sam od koledža Rid posle prvih 6 meseci, ali sam, ipak, tokom narednih 18 meseci tamo povremeno navraćao, pre nego što sam zaista odustao. Dakle, zašto sam odustao?

To je počelo pre nego što sam se rodio. Moja biološka majka je bila mlada, neudata studentkinja koledža i odlučila je da me da na usvajanje. Imala je snažno ubeđenje da bi trebalo da budem usvojen od strane ljudi koji su diplomirali, tako da je za mene bilo podešeno da me po rođenju usvoje advokat i njegova žena. Međutim, kada sam došao na svet, u poslednjem minutu su odlučili da ustvari žele devojčicu. Dakle, moji roditelji, koji su bili na listi čekanja, imali su poziv u sred noći: „Neočekivano imamo mušku bebu. Da li je želite?“ Rekli su: „Naravno.“ Moja biološka majka je kasnije saznala da moja majka nikada nije diplomirala na koledžu i da moj otac nikad nije završio srednju školu. Odbila je da potpiše završni dokument za usvajanje. Popustila je nekoliko meseci kasnije kada su moji roditelji obećali da ću ja jednog dana ići na koledž. Ovo je bio početak mog života.

17 godina kasnije otišao sam na koledž. Međutim, naivno sam izabrao koledž koji je bio skup gotovo kao i Stenford, te je sva ušteđevina mojih roditelja iz radničke klase potrošena na školarinu za moj koledž. Posle šest meseci, nisam mogao da pronađem vrednost u tome. Nisam imao pojma šta hoću da radim sa svojim životom i nisam imao pojma kako će koledž da mi pomogne da to shvatim. I tako sam potrošio sve pare mojih roditelja, koji su to štedeli čitav moj život. Odlučio sam da odustanem i da verujem da će sve biti u redu. Bilo je prilično strašno tada, ali gledajući unazad, to je bila jedna od najboljih odluka koje sam ikada doneo. Onog minuta kada sam odustao od fakulteta, mogao sam da prestanem da idem na obavezne časove koji me nisu zanimali i da počnem da idem na one koji su delovali interesantno.

Nije bilo sve romantično. Nisam imao sobu u studentskom domu, pa sam spavao na podu u sobama svojih prijatelja. Skupljao sam boce od koka-kole za depozit od 5 centi, kako bih time kupio hranu, a nedeljom bih hodao 11 kilometara, da bih dobio jedan dobar obrok nedeljno u Hare Krišna hramu. Voleo sam to. I mnogo od onoga na šta sam naišao sledeći svoju radoznalost i intuiciju, pretvorilo se u nešto neprocenjivo kasnije. Dozvolite mi da vam dam jedan primer. Koledž Rid je u to vreme nudio možda najbolju nastavu kaligrafije u zemlji. U kampusu, svaki poster i nalepnica na svakoj fioci bili su lepo ručno ispisani. Pošto sam odustao od koledža i nisam morao da pohađam normalne časove, odlučio sam da uzmem časove kaligrafije kako bih je naučio. Odlučio sam o šerifnim i bešerifnim tipovima fontova, o varijacijama u količini prostora između različitih slovnih kombinacija, o tome šta čini izvrsnim odličnu tipografiju. Bilo je lepo, istorijski, umetnički suptilno na način koji nauka ne može da registruje i shvatio sam da je to fascinantno. Međutim, ništa od toga nije čak ni pružalo nadu za bilo kakvu praktičnu primenu u mom životu, ali 10 godina kasnije, kada smo dizajnirali prvi Macintosh računar, sve mi se vratilo. Mi smo sve to ugradili u Mac. To je bio prvi računar sa lepom tipografijom. Da nikada nisam pohađao taj kurs na koledžu, Mac nikada ne bi imao brojne tipove fontova ili proporcionalno razmaknute fontove. A pošto je Windows jednostavno iskopirao Mac, verovatno ni jedan personalni računar danas to ne bi imao. Da nikada nisam odustao od koledža, nikada ne bih otišao na te časove iz kaligrafije, a personalni računari možda ne bi imali divnu tipografiju kao što je imaju. Naravno, dok sam bio na koledžu, bilo je nemoguće složiti ove kockice gledajući unapred, ali gledajući unazad 10 godina kasnije, to je bilo veoma, veoma jasno.

Opet: ne možete složiti kockice gledajući unapred, možete ih složiti jedino gledajući unazad. Dakle, morate da verujete da će se tačke nekako povezati u vašoj budućnosti. Morate da verujete u nešto: vašu petlju, sudbinu, život, karmu, bilo šta. Zato što verovanje da će se kockice složiti daje vam samopouzdanje da sledite svoje srce čak i kada vam se čini da ste skrenuli sa utabane staze. To će da stvori odlučujuću prednost u vašem životu. 

Facebook komentari

Pošalji komentar