Stiv Džobs o smrti

Kratke priče, Stiv Džobs — Autor:

Moja treća priča je o smrti.

Kada sam imao 17 godina, pročitao sam citat nešto sličan ovom: „Ako živite svaki dan kao da vam je poslednji, jednog dana ćete sigurno biti u pravu.“ To je ostavilo utisak na mene i od tada, poslednje 33 godine pogledam se u ogledalo svakog jutra i zapitam se: „Ako je danas moj poslednji dan u životu, da li želim da uradim ono što bi trebalo danas da uradim?“ I kadgod je odgovor „Ne„, mnogo dana zaredom, znam da treba nešto da promenim.

Podsećanje da ću uskoro biti mrtav je  najsnažniji alat na koji sam ikad naišao da mi pomogne da napravim velike izbore u životu. Zato što skoro sve –  sva spoljašnja očekivanja, sav ponos, sav strah od sramote ili neuspeha – te stvari jednostavno nastaju pred licem smrti, ostavljajući samo ono što je zaista važno. Podsećanje da ćete umreti je najbolji način, za koji ja znam, da se izbegnu zamke razmišljanja da imate nešto da izgubite. Vi ste već goli. Nema razloga da ne pratite svoja očekivanja.

Pre oko godinu dana dijagnostikovan mi je karcinom. Imao sam skeniranje u 7:30 ujutru i ono je jasno pokazalo da postoji tumor na mom pankreasu. Nisam znao čak ni šta je to pankreas. Lekari su mi rekli da je ovo skoro sigurno tip tumora koji je neizlečiv i da bi trebalo da očekujem da živim ne duže od 3 do 6 meseci. Moj lekar me je posavetovao da odem kući i sredim svoje poslove, što je lekarski kod da vas pripreme za umiranje. To znači da treba da pokušamo da sve ono što smo hteli da kažemo svojoj deci u narednih 10 godina, da im sve to kažemo u narednih nekoliko meseci. To znači da treba da se uverite da je sve sređeno kako bi bilo što lakše vašoj porodici. To znači da je vreme da kažete svoje „zbogom“.

Živeo sam sa tom dijagnozom ceo dan. Kasnije te večeri, imao sam biopsiju – ubacili su endoskop niz moje grlo kroz moj stomak i creva, postavili su iglu u moj pankreas i uzeli nekoliko ćelija tumora. Ja sam bio pod sedativima, ali moja žena, koja je bila tamo, rekla mi je da su lekari, kada su videli ćelije raka pod mikroskopom, počeli da plaču, jer se ispostavilo da je u pitanju veoma redak oblik raka pankreasa koji je izlečiv operacijom. Imao sam operaciju i sada sam u redu.

To je moje najbliže suočavanje sa smrću i nadam se da će ostati najbliže u nekoliko narednih decenija. Pošto sam to proživeo, sada vam mogu pričati o tome sa malo većom pouzdanošću nego što je bio slučaj kada je smrt predstavljala koristan, ali samo intelektualni koncept. Niko ne želi da umre. Čak i ljudi koji žele da odu u raj, ne žele da umru da bi stigli tamo. A opet, smrt je odredište koji svi delimo. Niko nikada nije pobegao. A tako i treba da bude, jer smrt je vrlo verovatno najbolji izum života. To je agent životne promene. Ona briše staro da bi napravila put za novo. Upravo sada, to novo ste vi, ali jednog dana, ne tako daleko od sada, postepeno ćete postati stari i bićete počišćeni. Žao mi je što sam tako dramatičan, ali to je sasvim tačno.

Vaše vreme je ograničeno zato nemojte da ga gubite živeći život nekog drugog. Nemojte biti zarobljeni dogmom. što znači da živite rezultate razmišljanja drugih ljudi. Ne dozvolite da buka mišljenja drugih ljudi utopi vaš sopstveni unutrašnji glas. I najvažnije, imajte hrabrosti da sledite svoje srce i intuiciju. Oni već nekako znaju šta želite da postanete. Sve drugo je sekundarno.

Facebook komentari

Komentari

Nema komentara

    Ostavi komentar