Stevan Sremac

Stevan Sremac — Autor:

„Što da izmišljam teme kada ih sam život u izobilju nudi, i ljude, kad ih posve dnevno posmatram po ulicama i kavanama“

„Blago onom ko ume ćutati“ (Reklo je pseto kad je dobilo batine).

„Više žena iz kuće u kecelji iznese, neg što muž na rastočena kola uveze.“

„Gde nije koškanja nije ni milovanja.“

„Riba i gost treći dan smrde.“

„Dok magarca imaš onda ga i jaši.“

„Ženske suze i pasje ramanje, sveje.“

„Zarana se vidi, šta će kopriva biti.“

„Zar je jedan prota, što Bibliju video nije.“

„I mi smo jabuke – rekle divljake“.

„Kad pas kobasicu jede, zacelo je ukrao.“

„Žene i naćve valja, da su uvek kod kuće.“

„Prva ljubav i majska kiša plahe su, ali očas prođu.“

„Ko hoće magarca da jaše mora muziku da mu sluša.“

„Zalud glava kad ne nose noge.“

Stenica govorila lovoriki: „Ja i ti ne damo mnogima da spavaju.“

Držao popa požarevački pridiku pa veli: „Vlasti su od Boga. Vi blagočestivi Xrišćani treba da poštujete vlasti i da im se pokoravate, jer je i Hristos rekao: ‘Poštujte neprijatelje svoje.’“

„Može neko u dlaku ličiti na Branka, ali će opet biti magarac.“

„Ne mrzim čoveka koji zlo kaže, nego čoveka koji zlo misli.“

„Teško svome bez svoga“

„Nije blago ni srebro ni zlato več je blago sto je srcu drgo“

„Gde ima vatre, mora i dima biti“

istockphoto 259704 rule line divider vector 150x106 Stevan Sremac

Pop Ćira i pop Spira

 Opis mačka:

„Bio je skup svih poroka. Lenština, lopov i spavalica, na miševe nije hajao, sklanjao se od njih. Pacova se bojao a miševe prezirao. Krao je šta stigne po kući i komšiluku. Nasrtao je na živinu i golupčiće. Komšiluk ga je mrzeo i gledao da mu smrsi konce. Babe su se zaricale nad čistim zejtinom da će od njegovog krzna napraviti muf. Kad uđe u kuću pop Ćire, prepodobi se, žmuri, tobož spava, ali našta baci oko to je njegovo. Napadao je na vrele kobasice, obarene šunke, očupane guske, nosio ih na tavan ili neko drvo i mastio brke. Zvao se Marko, ali Ćirina žena Persa zvala ga je lopovom: ‘Lopov jedan, što mi jede vek.’ Mačak je znao da ga tako zove pa je ćutao, kao da oseća mačju grižu savesti. Gospođa ga je gađala metlom, promašivala je dok je mačor preo, umivao se i spremao nove podvige. Da je pripadao ljudskom rodu mogli bi ga zvati ‘Atila bič Božiji.’“

Opis avlije:

„Avlija prostrana, otegla se duž čitavih njiva da jedva možeš doviknuti onoga s drugog kraja avlije. A u avliji svačega; jedno bogatstvo zavisti. Tu su supe, ambari, golubunjaci, tri kamare slame, kamara ganjeva i saturika od kojih se dobijala dobra žeravica za štogl kojim se peglale frajla-Juline bele suknjice sa slingerajem i gomila orezane loze spremljene za pečenje jaganjaca kojima je počešće pop Spira omastio brk. Tu je, dalje u avliji bio bunar sa divnom hladnom vodom u kojoj je pop Spira hladio vino i lubenice. Uz bunar je stajao nov valov oko njega se neprestano gurkalo i džakala živina, a naročito patke i pačići, a onaj stari već olupani valov bio je privezan za donji kraj đerma da se lakše vuče ogroman kabao iz bunara.

Facebook komentari

Pošalji komentar