Mešino shvatanje ljudi, ljubavi, nesreće i sreće

Ljubav je valjda jedina stvar na svetu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razlog.

… sve je moguće, sve je na dohvat ruke, samo se čovjek ne smije predati. Teško je dok se ne odlučiš, tada sve prepreke izgledaju neprelazne, sve teškoće nesavladive. Ali kad se otkineš od sebe neodlučnog, kad pobijediš svoju malodušnost, otvore se pred tobom neslućeni putevi, i svet više nije skučen ni pun prijetnji.

Četrdeset mi je godina, ružno doba: čovek je još mlad da ne bi imao želja. a već star da ih ostvaruje. Šteta što nemam deset godina više pa bi me starost čuvala od pobuna, ili deset godina manje pa bi mi bilo svejedno.

Trebalo bi ubijati prošlost sa svakim danom što se ugasi. Izbrisati je, da ne boli. Lakše bi se podnosio dan što traje, ne bi se mjerio onim što više ne postoji.. Ovako se mješaju utvare i život, pa nema ni čistog sećanja ni čistog života.

Nezadovoljstvo je kao zver, nemoćna kad se rodi, strašna kad ojača.

Kad vidiš da mlad čovek stremi u nebo, uhvati ga za nogu i spusti na zemlju.

Čovjek je proklet, i žali za svim putevima kojima nije prošao.

Stečene navike gone na ponavljanje postupaka, osjećaj sigurnosti oduzima razbor, želja za odmazdom ubrzava odluke.

Nije važno što ne činimo dobro, važno je da ne činimo zlo.

Ko oprosti, on je najveći.

Nije čovek ono što misli, već ono što čini.

- Šta je prava ljudska misao?
- Koja se obično nikom ne govori.

Lijepo je osećanje ponosa, brani nas od kajanja.

Duša može često da održi telo, ali telo dušu nikad; ona posrće i gubi se sama.

Čovek je stvoren da bude uhvaćen kad – tad.

Nekad i sad – to su dva čovjeka.

Lako će se sporazumeti dva čovjeka koji misle.

Krijemo ljubav, tako je i ugušimo.

Nema ljudi koji su uvek dobri.

Čovjek dobija kad daje.

Tako je bolje, bez slatkih riječi, bez praznog smiješka, bez varanja. Sve je lijepo dok ništa ne tražimo, a prijatelje je opasno iskušavati. Čovjek je vjeran samo sebi.

Poštujem ljude koji i u nesreći ostanu plemeniti.

Ništa nije toliko naopako kao dobro učinjeno s ciljem, ni toliko glupo kao čovjek koji nešto hoće po sbom kalupu.

Od pamtiveka sinovi su nerazumniji od očeva, i razuma bi tako sasvim nestalo, ali srećom, sinovi postanu razumni čim postanu očevi.

Ništa ne teba čekati, svemu treba ići u susret.

Ni s kim istorija nije napravila takvu šalu kao sa nama. Do juče smo bili ono što danas želimo da zaboravimo. Ali nismo postali ni nešto drugo. Stali smo na pola puta, zabezeknuti. Ne možemo više nikud.

Nikada nemojte reći da ste sreli najglupljeg čovjeka; uvjek se može desiti da ga neko pretekne!

Čovjek nikad ne treba da ode, kad treba da ostane.