Ostareli lav

Basne — Autor:

Gospodar šuma i prašuma, veliki i moćni lav, onaj kome nekada niko nije smeo da se suprostavi, ležao je sad u svom leglu, ostareo, onemoćao, ranjav… Pročulo se to među životinjama; sve sad postadoše jake njegovom slabošću, dolazile su do legla i svetile mu se. Konj bi ga ritnuo, vuk ujeo, vo ubo… svi oni koji su ćutali dok je bio na vlasti, svi koji nisu imali hrabrosti da mu se suprostave, sad su likovali.
Lav se nije žalio na sudbinu. Bio je svestan onoga što ga čeka, znao je da je mnoge udarce zaslužio…Ali tada banu magarac, kukavica jedna, smutqivac i čankolizac, pođe i on da udari lava, on koji je pred njim puzio i onda kada ga na to niko nije primoravao.

- O, teško meni! - jeknu lav.- Znam da ću uskoro umreti, i vreme je, nek umrem, ali ovo me poniženje dvostruko usmrćuje!

Trska je na to zašuštala, tiho prošaptala, jedva su je susedne stabljike čule:

Napadni silnog, dok moćan je, na vlasti,
no ako tada ne smeš rukom maći,
– zanavek ćuti! On će jednom pasti,
al ga tad nemoćnog, nemaš prava taći!

Facebook komentari

Pošalji komentar